Kako sam od prošle godine direktor (na diku i ponos vasojevićke polovine mog DNK lanca) Centra za razvoj socijalnog preduzetništva logično je da me svako malo neko spopadne sa pitanjem tipa: Čuo sam ja za to socijalno preduzetništvo, ali kaži mi, majke ti, šta je to tačno.

Znate kako kažu: nije sramota ne znati nego ne naučiti. Zato u situacijama kada me zaskoče sa tim pitanjema moja sramota postane stereo sramota.

Naime, JA NE ZNAM ŠTA JE TO TAČNO SOCIJALNO PREDUZETNIŠTVO. I što je najgore, mislim da niko ne zna. Mada nekima odlično ide dok tvrde suprotno.

Suočen sa očajem situacije Kako da pišem o nečemu što ne mogu ni definisati kao čovek, dođoh do spasononosne ideje da u čitaocima ovog bloga ne vidim polaznike ubrzanog kursa o socijalnom preduzatnš[tvu nego zagolicane radoznalnce (o lepe li kovanice – moja neskromna primedba) koje ovaj tekst treba samo da podstakne da tragaju za odgovorom Šta je to tačno socijalno preduzetništvo (molim poštenog nalazača da me upozna sa tačnim odgovorom)

U nedostatku odgovora šta je TO TAČNO pokušajmo da BAR OTPRILIKE objasnimo fenomen o kome bi Karl Marks, pokoj mu komunističkoj duši, blog (u koautorstvu sa Engels pokojnim Fridrihom, dakako) počeo sa.

Bauk socijalnog preduzetništva počinje da  kruži i  Srbijom

Socijalno preduzeće – šta je TO ?

Postoji veliki broj pokušaja (akcenat na pokušaj) da se definiše fenomen socijalnog preduzetništva. Kako se radi o relativno novom konceptu i o oblasti u kojoj postoji vrlo širok spektar podvarijanti, ekperimenta, ukrštanja i sinteze različitih socio-ekonomskih modela,  inovativnosti, kreativnosti, novih ideja i iskoraka, ali i utopije, grešaka i lutanja jako je teško sav taj Vavilon pojavnih oblika svesti pod kupole kule jedne definicije.

Ali hajde ipak da probamo TO da definišemo.

TO su, najpojednostavljenije,  preduzeća koja zapošljavaju  ili pomažu socijalno ugrožene.

U jednom pokušaju da ovako odgovorim na famozno pitanje sa početka teksta, sledio je nastavak: Kapiram, onda je TNT prvo socijalno preduzeće, vodi ga osoba sa invaliditetom, Alan Ford je iz sirotišta, Sir Oliver je propali plemič…

Tako mi i treba kad definišem.

Socijalno preduzeće – gde TO radi ?

TO veoma uspešno postoji u razvijenijim zemljama (JESTE LI VEĆ ČULI DA u zemljama EU TO pravi od 5 do 10 evra od svakih 100 evra stvorenih u tim privredama, a u TOME radi 6 od 100 radnika). TOGA je, u poslednjih tridesetak godina, u mnogo različitih formi, osnovano na stotine hiljada. Stotine hiljada, VEROVALI ILI NE!

U  Srbiji je TOGA jako malo, ali se u poslednje vreme situacija bitno popravlja pa ima i sve više uspešnih primera.

Socijalna preduzeća – ko TO pokreće ?

Socijalno preduzeće može samostalno pokrenuti grupa motivisanih pojedinaca sa dobrom idejom. Ali, kako god lepo zvučalo, to su najređi slučajevi.  Obično je za pokretanje i uspeh novog socijalnog preduzeća nužno da njegov nastanak inicira i/ili podrži njegov rad NEKO SA STRANE.

A ko je obično taj neko? Teorija i strana iskustva uče da su to obično udruženja građana, biznis kompanije I, mora da su setili nas, država (najčešće organi lokalne samouprave).

Socijalna preduzeća – koji su sve oblici TOGA ?

Najčešći oblik socijalnih preduzeća su socijalne zadruge (kooperative). Socijalna preduzeća mogu biti registrovana i u formi klasičnog privrednog društva (npr – neprofitni d.o.o.) ili kao udruženja građana

Imajući u vidu da su zadruge te koje dominiraju može se reći da se Srbija u razvoju socijalne ekonomije može osloniti na svoju tradiciju dugu više od veka (manje poznat podatak je da je Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga, osnovan 1895. godine u Smederevu, bio je jedan od jedanaest nacionalnih zadružnih federacija koje su iste godine u Londonu osnovale Međunarodni zadružni savez).

Nije ni Srbija “kuče od juče“

Socijalna preduzeća – ko TO vodi ?

VLASNICI socijalnog preduzeća su zaposleni. U ime zaposlenih socijalno preduzeće vodi menadžer (direktor). Kada ima uslova u preduzeću je zaposlen i socijalni radnik i drugi stručnjaci za pružanje pomoći zaposlenima. Menadžer odgovara skupštini odnosno upravnom odboru socijalnog preduzeća.

Sve one koje ovo podseća na socijalističko radničko samoupravljanje kazniću novim rogobatnim termnim. Dakle, ovo je koncept socijalnopreduzetničkog samoupravljanja. Uostalom, nije važno da li je mačka crna ili bela, važno je… Naročito miševima.

Socijalno preduzeća u reciklaži – kakvog TO ima smisla

Kako je ovo blog za sajt Zelene inicijative dobro je napomenuti da je u zemljama EU reciklaža druga na listi privrednih grana po broju socijalnih preduzeća.

Hiljade neformalnih sakupljača sekundarnih sirovina relativno lako i brzo mogu prestati da budu socio-ekonomska tempirana bomba i postati zaposleni u velikom broju novootvorenih socijalnih kooperativa dobro uklopljenih u mozaik moderne srpske reciklažne industrije.

Več vidim slogan; Srbija se saginjati hoće. Da sakupi smeće,

Socijalna preduzeća – čemu sve TO

Naučite čoveka da lovi ribu, umesto da mu je poklanjate, i nahranili ste ga za ceo život

Ja u konceptu socijalnog preduzetništva vidim upravo to što poručuje ova drevna kineska poslovica, vidim mogučnost da šansu dobiju mnogi koji je nemaju, da, ako već nismo bogato, budemo pametno društvo koje ono malo što ima deli poštenije, koje ulaže racionalnije a misli dugoročnije.

Kaput socijalnog preduzetništva nije pomodna trendi krpica. Meni više liči na pošteno opran, ispeglan, zakrpljen, i malo prekrojen stari šinjel, u kome, mili Bože čuda velikoga, može biti mesta za sve. Novi stari kaput u  kome će nam biti toplije, u kome ćemo lepše izgledati.

Vreme je da pametni progovore, budale zašute a fukara da se manje bogati na sirotinji.

Vreme je za socijalno preduzetništvo…

Mišo Babović