U oblasti upravljanja otpadom značajno smo napredovali prethodne godine, pokazao je najnoviji Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji. Osim što je procenat prikupljenog otpada povećan sa 60 na 72 odsto stanovništa obuhvaćenog organizovanim odnošenjem, u potpunosti su rešeni i pojedini posebni tokovi otpada, poput akumulatora, guma, otpadnih vozila, električnog i elektronskog otpada.

Prema podacima kojima raspolaže Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, lokalne samouprave su usvojile oko 60 lokalnih planova upravljanja otpadom širom Srbije. Do sada je izrađeno i pet regionalnih planova upravljanja otpadom, na koje je izdata saglasnost u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom. Da bi se posao oko donošenja tih dokumenata što efikasnije završio, sufinansirajući izradu planova za upravljanje otpadom preko Fonda za zaštitu životne sredine, Ministarstvo pomaže regionima da ih donesu.

U pojedinim gradovima i opštinama je počelo odvojeno sakupljanje pojedinih komponenti reciklabilnog otpada iz komunalnog otpada. Za početak, razvrstava  se PET ambalaža, a sigurno će se odvojeno sakupljati i ostali reciklabilni otpad u skladu sa planovima upravljanja otpadom.

U pojedinim delovima Beograda, kao i u nekim gradovima i opštinama počelo je sa odvojenim sakupljanjem PET ambalaže. Odvojeno sakupljanje PET ambalaže i ostalih reciklabilnih komponenti iz komunalnog otpada se sprovodi u skladu sa planovima upravljanja otpadom, a podsetimo da je grad Beograd izradio Plan upravljanja otpadom. Sprovođenje tih planova u nadležnosti je lokalnih samouprava, a da bi bili sprovedeni u potpunosti neophodna su odgovarajuća sredstva i prateća infrastruktura: kontejneri, centri za razvrstavanje otpada, postrojenja za tretman razvrstanog otpada.

Takođe, u pojedinim gradovima i opštinama je započeta separacija otpada na mestu nastanka. Građani razvrstavaju otpad tako što u jednu posudu, kontejner ili kesu koju dobiju od javno-komunalnog preduzeća, stavljaju sve reciklabilne komponente iz komunalnog otpada. Tako razvrstan otpad dalje odlazi do centra za razvrstavanje, gde se konačno razdvaja po vrstama. Razvrstan otpad se dalje prosleđuje operaterima koji imaju dozvolu za tretman otpada.

Od početka se borimo da smanjimo broj divljih deponija, otvorimo regionalne centre za upravljanje otpadom, kao i mrežu reciklažnih centara. Upravljanje otpadom, kao delatnost od opšteg interesa, mora se obavljati tako da se otpad pre svega može ponovo iskoristiti ili reciklirati. Samo ukoliko ne postoji mogućnost za njegovu upotrebu, ponovno korišćenje ili reciklažu, odnosno  korišćenje za dobijanje energije, otpad se može odlagati na deponiju. Reciklaža je izuzetno značajna za unapređenje životne sredine, što zbog očuvanja resursa i uštede energije, tako i zbog smanjenja postojećeg i prevencije budućeg zagađenja. Povećanjem broja reciklažnih centara stvaraju se uslovi za otvaranje novih radnih mesta, ali i za ravnomeran regionalni razvoj Srbije.

Još jedna prednost uspostavljanja regionalnih centara jeste rešavanje pitanja individualnih sakupljača sekundarnih sirovina, koji bi trebalo da se udruže i  organizuju u sklopu sakupljačkih cenatara i tako se uključe u postojeći sistem upravljanja otpadom.

Jedno od važnih pitanja jeste i upravljanje farmaceutskim otpadom. U Srbiji ne postoje postrojenja za konačno zbrinjavanje opasnog farmaceutskog otpada, pa se on izvozi u zemlje Evropske unije. Do trenutka izvoza, farmaceutski otpad se sakuplja, transportuje i privremeno skladišti do izvoza. Preduzeća koja se bave tim delatnostima moraju imati dozvolu za upravljanje otpadom. Strategijom upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine je predviđeno da se obezbede kapaciteti za konačno zbrinjavanje farmaceutskog otpada u Srbiji.

I za kraj, na često pitanje zašto ekolozi nemaju šifru profesije, moram ukazati da stručni profil ekolog nije lako podvesti pod aktuelni šifrarnik profesija, najviše iz razloga multidisciplinarnosti profesije, koja obuhvata različite profile, od doktora medicine (ekotoksikologije), sanitarne medicine, biloga, fizičara, hemičara, pa sve do inženjera različitih tehničkih odseka i smerova.

*   Tekst je nastao kao odgovor na pitanja koja su  ministru postavili posetioci Sajma životne sredine u Beogradu (12-14. oktobra), a predstavljaju presek najčešćih pitanja građana/ki  iz oblasti zaštite životne sredine u Srbiji.