Opis problema: Kada već uništavamo dragocene šume zbog proizvodnje manje dragocenog papira, zašto ne bih u najvećoj mogućoj meri taj isti papir reciklirali i po koje stablo poštedili. Postoje kontejneri za odlaganje papira ali sam čin odlaganja istog se svodi na dobru volju stanovništva i privrednih subjekata. Osvrćem se na preduzeća, jer su ona najveći potrošači papira. Viđam i dobre primere preduzeća koja imaju posebne kontejnere za papir koji se potom reciklira ali takvi su retki jer većina iskorišćenog papira završava u kontejnerima za mešoviti otpad, a potom na deponijama. Državna i javna preduzeća su najbolji (ali ne po dobrom) primer ekološke bezobzirnosti. Navodim primer poslovne zgrade preduzeća sa 300 zaposlenih gde sam došao do podatka da se u toku radne smene u objekat unese 15-20kg dnevnih i stručnih magazina. Ovo je samo vrh ledenog brega ne računajući ogromnu količinu utrošenog papira u toku redovnih poslovnih aktivnosti preduzeća i arhiva punih dokumenata koji posle određenog broja godina zastarevaju pri čemu se ispunjava uslov za njihovo uklanjanje-recikliranje.
Predlog rešenja: Dobar primer razvijene ekološke svesti treba da pokaže sama država tako što će počistiti prvo svoje dvorište i na taj način pokazati stanovništvu kako je to izvodljivo, a i korisno. Neophodno je doneti zakone po kojima bih određena ili sva državna, javna i privatna preduzeća bila u obavezi da poseduju kontejnere za papir. Podrazumeva se da produktivnost ovog zakona pored lokala, najveći efekat bih iskazala na republičkom nivou. Sam transport kontejnera bih se mogao organizovati o trošku preduzeća korisnika kontejnera ili o trošku najbližeg reciklažnog centra, što bih se između ostalog utvrdilo u ugovoru o saradnji. Siguran sam da reciklažni centri u većim gradovima poput Beograda, Novog Sada ili Niša ne bi naplaćivali usluge transporta zbog blizine i manjih troškova istog, a i očiglednih benefita koje bi ostvarivali od saradnje sa velikim potrošačima papira. To bi uticalo i na broj reciklažnih centara po celoj Srbiji, a čije otvaranje bi se olakšalo subvencionisanjem od strane države. Opet napominjem da pojedina preduzeća već primenjuju ovaj vid reciklaže ali dok god to ne postane zakonska obaveza i dalje će se svoditi samo na dobru volju pojedinaca.
